Organizacija i proces hedžinga deviznog rizika nefinansijskih preduzeća u Srbiji (Organization and Process of FX Hedging in Serbian Nonfinancial Companies)

Serbian Abstract: Nedovoljno razvijen finansijski sistem je jedno od osnovnih ograničenja za primenu hedžinga deviznog rizika u Srbiji. Preduzeća mogu da koriste ograničeni broj finansijskih instrumenata, pre svega, obični i pokriveni valutni forvard, valutni svop i depozite sa valutnom klauzulom, dok Narodna banka Srbije preporučuje samo jedan oblik operativnog hedžinga-prirodni hedžing. S obzirom na zvanične podatke Narodne banke Srbije, preduzeća ugovaraju valutne derivate u veoma maloj ukupnoj vrednosti. Sa ciljem sticanja uvida u organizaciju i proces hedžinga deviznog rizika nefinansijskih preduzeća u Srbiji, kroz razgovor sa finansijskim direktorima, u radu su analizirani slučajevi dva velika nefinansijska preduzeća registrovana za obavljanje delatnosti u Srbiji. Rezultati analize ukazuju na relativno visok stepen centralizacije hedžinga, pri čemu je stepen decentralizacije nešto veći u kompaniji sa većim međunarodnim tržištem i većim brojem stranih poslovnih jedinica. Takođe, rezultati ukazuju da analizirana preduzeća nerado koriste klasične (plain vanilla) valutne derivate, odnosno da se oslanjaju na instrumente specifične za zemlje u razvoju, kao što su pokriveni forvardi, kao i depoziti i krediti indeksirani u stranoj valuti. Konačno, analizirana preduzeća forvarde uglavnom koriste za hedžing transakcione izloženosti u vezi sa obavezama u stranoj valuti, što se može objasniti činjenicom da je plaćanje izvesno i zna se kada će odliv nastati, dok naplata u vezi sa izvozom nije tako predvidiva, pa preduzeća ređe koriste prodajne forvarde