Одрживост модела монополистичке конкуренције у време светске економске кризе (Sustainability of Monopolistic Competition During the Global Economic Crisis and Reindustrialization)

Serbian Abstract: Све до почетка 1920-их класична теорија цена укључивала је два главна модела, савршену конкуренцију и монопол. Међутим, 1933. године E. Chamberlin и J. Robinson уводе нову теорију монополистичке конкуренције. У доба светске економске кризе, када опстају само најмоћнији привредни субјекти, модел монополистичке конкуренције је веома тешко одржив. Наиме, и у најразвијенијим привредама света, најраспрострањенији модел тржишне структуре замењује монопол. Смањење понуде услед банкрота великог броја фирми, у комбинацији са опадањем тражње као последице мера штедње, и са друге стране све израженија потреба држава за све већим буџетским приливима, доводе до поскупљења у свим секторима привреде. Све набројане околности доводе до настанка екстремног тржишног модела односно монопола, чак и у оним земљама света које су биле познате по диверзификованом тржишту и моделу монополистичке конкуренције. Осим тога, добро је познато да је ниво запослености мањи у економијама које нису конкурентне. Изнесена чињеница је још једна у низу премиса које доприносе закључку да је одрживост монополистичке конкуренције у условима кризе готово немогућа, обзиром да смо сведоци високе стопе незапослености на тржиштима рада неких земаља ЕУ (Шпаније, Грчке, Италије, Португалије и Ирске). Предмет овог рада је да се испита вероватноћа могућности опстанка и одрживости тржишног модела монополистичке конкуренције у условима глобалне економске кризе и транзиционе економије, као и реформе пред којом се налази јавни сектор Републике Србије. Циљ је утврдити постоје ли могућности за опстанак поменутог тржишног модела у условима реиндустријализације, која је неминовни пратилац процеса глобализације