Претпоставке Неокласичне Економске Парадигме и Економска и Друштвена Стварност (Presumptions of the Neoclassical Economic Theory and Economic and Social Reality)

Serbian Abstract: У раду се анализирају претпоставке на којима је саздана владајућа, неокласична економска теорија. С једне стране, то су претпоставке о рационалној индивидуи (homo oeconomicus), одељеној од спољашњег, социјалног света, која тежи да максимизује своју корисност, ступајући у односе с другим економским актерима искључиво посредством тржишта: „хипотеза номенклатуре”, постулат стабилног поретка преференција и независног од других појединаца, и „принцип опадајуће граничне корисности”. Тај приступ верује у способност тржишта за саморегулацију путем флексибилности цена. С друге стране, показује се да неокласична економика, с претпоставкама једнаке вредности и значаја свих делатности, и свемоћи саморегулишућег тржишта, нема могућности и снаге да објасни факторе економског развоја, појаве и ширења сиромаштва, како у једној посебно узетој земљи тако и у међународним односима. Као нова парадигма, која треба да замени неокласичну, у том смислу истиче се Други канон, који се заснива на вишевековној традицији и биолошким метафорама. За разлику од неокласичних политика, оваплоћених у (нео)либералној политици Вашингтонског договора, које доводе до деиндустријализације, политике Другог канона, засноване на политикама обрасца Маршаловог плана, доводе напротив до индустријализације као претпоставке изласка неразвијених земаља из кризе и сиромаштва